Put iz Kufe za Damask

Ibn Zijad zatim naredi da se zarobljenici posalju u Damask. Kad je karavan napustao Kufu, na krovove kuca se okupio narod da vidi zarobljenike. Na svakoj pauzi Zejneba i druge zene iz Poslanikove kuce su se obracale ljudima i pricale o tome sto im se desilo. Mnogo ljudi nije znalo ko je bio ubijen i ko su bili zarobljenicii. Ovim putem Huseinova poruka se prenosila preko njegovih prezivelih. Poceli su da se javljaju znaci revolta.

Ljudi su bili uvrijedjeeni i ogorceni zbog ovog zlostavljanja i nepravde. U mnogo mjesta duz puta za Damask seljaci su se suprotstavljali Umajadskim vojnicima i doslo je do nekoliko obracuna. Zato su komandanti odlucili da karavan odvedu na pustinjski drum i potjeraju ga brze da bi sto prije zavrsili putovanje. Kamile su na silu tjerane da idu preko svojih mogucnosti. Bilo je sezdeset cetiri zarobljenika, od kojih cetrdeset majki dojilji.

Sve one su izgubile svoje bebe u surovoj jurnjavi. Zejnul Abedin je bio tako bolestan da nije mogao sigurno da stoji na ledjima razjarene kamile. Njegova stopala su bila zavezana za stomak njegove kamile. Kad su stigli u Damask, meso iz njegovih bedara je izaslo spolja, i iz svih rana je obilno krvario.